1А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. 2Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“
4Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. 5Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ 6Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. 7Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. 8Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. 9Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
10Благословено било наступајуће царство нашега оца Давида!
Осана на висини!“
11По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.
12Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.
15Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. 16Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. 17Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
18Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.
19Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
20Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“
27Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“