1Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. 2Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: 3„Слушајте! Изађе сејач да сеје. 4Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. 8Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“
9Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“
10Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. 11Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:
12’Да гледајући не виде,
да слушајући не разумеју,
да се не обрате
да би им Бог опростио.’“
13Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ 14Сејач сеје Божију реч. 15Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. 16Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, 17али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. 18Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, 19али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. 20А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.
21 Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? 22Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. 23Ко има уши, нека слуша!“
24 Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 25Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“
26Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. 28Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“
30 Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
33Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
35Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ 36Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. 37Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“
39Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.
40Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“
41Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“