1Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2„Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
11Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
14Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20„А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
22Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
27Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
31Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути после три дана.“ 32Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37Шта може човек дати у замену за свој живот? 38А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“